Meštani Dubravice u strahu od rudnika

Meštani više sela zapadno od Kostolca žive u neizvesnosti zbog nedoumica sa otvaranjem novog ugljenokopa. Sporadino se spominje mogućnost startovanja otvorenog kopa jer se smatra da se ispod sela Dubravice, Petke i Ostrova nalaze znatne naslage uglja. Ugalj se u ranijim industrijskim epohama nazivao „crnim zlatom”, ali su ta vremena davno prošla. Danas je u savremenom svetu ugalj sinonim za zaostale, prljave tehnologije.

Meštanima ovih sela je dobro poznata sudbina Drmna i drugih krajeva kraj kojih su otvoreni kopovi ili postavljena pepelišta, kojima je otkupljena zemlja, a seljani su ostavljeni da izumiru na ivici postrojenja od štetnih uticaja i zbog prekida vekovnih delatnosti. Naime, zemlja je u braničevu bogata i kvalitetna, te je hranila ne samo ovaj kraj već je izdržavala u periodima krize i više od toga.

            Rudnik uglja Kostolac krenuo je pre 150 godina, kada je industrijalac Đorđe Vajfert pokrenuo svoj projekat. Ugalj se izvozio za Austrougarsku, a nakon Prvog svetskog rata bio je to značajan izvor energije za obnovu zemlje. U sred Drugog svetskog rata nemački inženjeri menjaju tehnologiju i otvaraju površinski kop. Par godina nakon rata puštena je u rad prva termoelektrana. Nedugo zatim se istražuje moravska simplinala, ugljeni slojevi koji se protežu ka Beogradu verovatno sve do Grocke. Eksploatacija se vrši u okolini Drmna, ali se istraživanja od osamdesetih godina do 2010. godine vrše na 102 bušotina zapadno od Kostolca. Tada se to ležište zvalo Smederevo-Pomoravlje-Podunavlje, a danas se odomaćio naziv Zapadno polje-Kostolac.

            Istraživanja Rudarsko geološkog fakulteta i Geoinstituta pokazuju da je područje Dubravica-Batovac–Brežane, najviše oko sela Dubravice, prema Dunavcu i Dunavu viđeno za eksploataciju jer tamo ugalj leži dosta plitko, a iza njega se nalazi moravski šljunak koji je takođe kvalitetan i rentabilan. Ugalj je direktno ispod šljunka, na dubini od 60-70 metara, a rezerve su procenjene na nekih 500 miliona tona, sa izuzetno povoljnim koeficijentom 1.3 – 1.4. Na celom tom području procenjeno je trostruko više rezervi, ali sa različitim eksploatacionim mogućnostima i različitog kvaliteta. Utvrđena su dva ugljena različitih kvaliteta. Prvi kvalitetniji je u sloju kreće 6 do 14 metara, a drugi slabije kakvoće na 6 do 23 metara.

            Časopis EPS Energija je pre dve godine pisao o ovom potencijalnom rudniku za čije otvaranje se procenjuje ulaganje od 553 miliona evra radi otvaranja oba kopa (uglja i šljunka) sa ulaganjem u rudarske i građevinske objekte, opremu, pomoćnu mehanizaciju, opremu za proizvodnju šljunka i nematerijalna ulaganja. Predviđeni površinski kopovi, spoljašnje odlagalište, deponija i prerada šljunka, koridor za transport uglja i infrastrukturni objekti površinskih kopova zauzimaju ukupno 27,5 kvadratnih kilometara. Direktor za proizvodnju uglja u Kostolcu, Veselin Bulatović je prošle godine izjavio da je 309 bušotina pokazalo da ima eksploatacionih rezervi od 350 miliona tona na oko 20 kilometara od postojećih blokova te da će se stvoriti uslovi da se izgradi novi blok na Moravi manjeg koeficijenta potrošnje.

To nas dovodi do ključnog problema. Niko ne priča o ljudima, selima koje odatle treba raseliti da bi se prionulo na iskopavanje. Zapravo pod jedan, treba videti da li se ova priča o otvaranju ugljenokopa uopšte isplati imajuči u vidu takse koje postoje na zagađenje u Evropskoj uniji, a koje će se i kod nas uskoro uvesti, kada se pogledaju realno svi problemi rada kostolačkih elektrana koje se svrstavaju u neke od najvećih zagađivača Evrope. Kada bi pogledali koliko je potrebno mnogo novaca pozajmiti kreditima i uložiti ovde kraj Dunava i trajno devastirati prirodu i uništiti poljoprivredu, vrlo bogatu zemlju, lako bi moglo desiti da će ukupan saldo biti negativan.

Ipak, da bi saldo bio pozitivan, kao i na mnogim drugim mestima valja uštedeti na nečemu. Na čemu? Pa na ljudima, našim trpeljivim seljanima. Zato za sada nema nikakvih naznaka o planskom raseljavanju sela koja zauzimaju ili se nalaze tik do pomenutog prostora. Prema podacima popisa iz 2011. godine Petka ima 1.173, Dubravica 1.037, a Ostrovo prema podacima iz 2002. 685 stanovnika.

Šta će biti sa tri hiljade meštana? Šta planira EPS? Da ih ostavi tamo, mečki na rupu? Etapno mučenje od preseljenja? Planira li država Srbija da se ponaša odgovorno kao zapadne zemlje kada se otvara kop, da najave par godina ranije meštanima koji su planovi, da dogovorno a ne otimanjem postave cenu i sve ih kompletno isplate tolikim iznosom da oni drugde na sličnom mestu mogu da kupe parcele i sazidaju kuće iste veličine?

Na žalost to se u Srbiji još nije desilo. Zato tamo vlada strah. Strah da će ih država prodati.

Nikola Perušić

Podeli na :

Share on twitter
Share on telegram
Share on whatsapp
Share on facebook

Detalji objave :

Оставите одговор