Stogodišnja pasija po Boru

            Novi rudnik bakra i zlata na nalazištu Čukaru Peki kod Bora samo što nije otvoren. Planirano je da investicija vredna 474 miliona dolara omogući godišnju proizvodnju oko 79.000 tona bakra u okviru projekta Timok. Mada, već pripremni radovi imaju neke odlike eksploatacije. Meštani su izloženi štetnim uticajima rudnika zadnjih sto godina. Ovo povećanje kapaciteta će im biti zadnji ekser u kovčegu. Kako za Krivelj, tako i za Slatinu.

            Ziđin planira proizvodnju 120.000 tona u rudniku Veliki Krivelj čije preostale overene geološke rudne rezerve iznose preko 617 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 0,32 %, dok su bilansne 474,3 miliona tona, sa prosečnim sadržajem 0,323 %. Bilo bi normalno izmesiti kompletno selo koje se nalazi nadomak ovog rudnika. Ali ne lezi vraže. Kompaniji je jeftinije da meštani sami beže iz sela umesto da budu otkupljeni, pogotovo ne po fer ceni. I državi Srbiji je lakše da natera seljana u beg nego da prisili moćnu kompaniju da se ponaša civilizovano i da snosi sve troškove rada, po zakonu. Mnogo godina se vode rasprave o tome kako da se to obavi. Neki delovi sela će zasigurno motati ići jer im rudnik kuca na vrata. Na mnogim kućama od miniranja popucali su zidovi i brojni temelji, a obrušili su se i neki krovovi – kažu članovi saveta mesne zajednice Krivelj. Otrovna prašina sa tri strane pokriva selo, dok je reka zagađena kiselim rudničkim vodama. U svim normalnim zemljama bi kompletno selo odavno bilo preseljeno. A kod nas bi vlasti i investitori najradije u etapama selili ljude, tako da ih što duže zadrže, što manje plate i što kasnije, da bi oni prihvatili bilo koje bagatelne cene, dakle nakon što im zagađenje načme zdravlje. Planirani ekocid bez predumišljanja, tako bi se to nazvalo kada bi se udubili u ovu temu. Međutim, Borski rudnici su daleko od Beograda, daleko od srca, daleko od ljubavi. Nedavno je ovde na teren došla delegacija rumunskog senata, izgleda da njih više boli nepravda pream svojoj manjini nego naše vlasti za naše državljane koji nama plaćaju porez.

            Od nasleđenih problema u ukolini Bora se osim Krivelja izdvaja selo Slatina koja je na popisu 2002 godine imala 921 stanovnika, i Oštrelj sa 654 stanovnika. Kroz Slatinu protiče beživotna Borska reka koja decenijama valja otrovne rudničke “plave vode” i otrovan industrijski mulj, nema ni biljnog ni životinjskog sveta. Progutala je više hiljada hektara najplodnijeg zemljišta, a nekada sa nedalekog jalovišta, nošena vetrom, pada prašina zatrpavajući useve, vinograde i voće jer se selo nalazi u kotlini i ka tamo gravitiraju onečišćenja iz okoline. U ataru sela se sada eksproprijacijom oduzima zemlja meštanima zbog velikih zemljanih radova, meštani su revoltirani selektivnom i parcialnom eksproprijacijom, kao i time što se u posed ulazi pre isplate. Pretprošle godine je za uređenje parka u centru sela Slatina i priobalja Borske reke, kompanija Ziđin izdvojila više od 5.000 dolara na inicijativu Saveta mesne zajednice Slatina. Selo je slomljeno, nema snage ni da organizovano i udruženo kamči svoja prava. Ostavljeni su na milost i nemilost stranom investitoru i domaćim kolaboratorima.

            Oštrelj je pak naselje zbijenog tipa, deponija za potrebe rudnika bakra „Veliki Krivelj“. Tamo se niko ne buni. Ne zato što nemaju zašto već zato što su decenijama ubijani u pojam. Tu je vreme stalo i ljudi su se pomirili sa svojom sudbinom. Nemaju gde da idu, moraju trpeti vetrove koji nanose na njih štetne materije. Pa ko dokle doživi. Lidija Mihajlović, majka troje dece iz Oštrelja, student Šumarskog fakulteta izjavila je pre nekog vremena za novine da se bez ikakve kontrole pušta sve u reke, reke smrde kao otpadne vode. “Sve su potrovali, voda je i crvena, žuta, zelena, ljubičasta, svih boja, strašno je i videti. Nemoguće je više se baviti poljoprivredom, sve u šta smo ulagali sve je propalo i bilo uništeno“ – rekla je.

Koalicija za održivo rudarstvo je ove godine uputila zahtev inspekciji da se pozabavi direktnim ispuštanjem zagađene vode u reku. Nakon ping-ponga između inspekcije i ministrarstava rezultat je ostao: pojeo vuk magarca.

Nikola Perušić

Podeli na :

Share on twitter
Share on telegram
Share on whatsapp
Share on facebook

Detalji objave :

Оставите одговор